Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica

22. novembar 2010., Privredna komora Srbije, Beograd

PALGO centar, Privredna komora Srbije (PKS) i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja i Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije, organizovali su regionalni skup „Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica“, koji je održan 22. novembra 2010. u zgradi PKS u Beogradu.

Skup se bavio uvođenjem sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou, racionalnim i održivim upravljanjem energijom, šansama koje ovaj sistem pruža za pozicioniranje lokalnih zajednica, kao i strateškim urbanim marketingom u službi ostvarivanja vidljivosti rezultata u ovoj oblasti.

Održavanje skupa su podržali Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, Fond za otvoreno društvo, KfW projekat kreditne podrške opštinskoj infrastrukturi i Société Générale Banka.

Agendu održanog skupa možete preuzeti ovde.

Na skupu su govorili:

  1. Aleksandar Perić, savetnik predsednika PKS
  2. Dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike – „Energetski menadžment na lokalnom nivou“
  3. Mr Slobodan Cvetković, savetnik u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja – „Energetska efikasnost sa aspekta zaštite životne sredine i povećanja konkurentnosti“
  4. Mr Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije – „Opštine i gradovi u Srbiji - mogućnosti“
  5. Sašo Mozgan, samostalni savetnik za energiju u Energetskoj agenciji za Savinjsko, Šaleško i Korušku (Velenje, Slovenija) – „Energetski menadžment u gradskoj opštini Velenje“
  6. Slađana Jevremović, pomoćnica predsednika Opštine Varvarin - „Opština Varvarin u svetlu energetske efikasnosti“
  7. Milorad Filipović, vodeći ekonomista na KfW projektu kreditne podrške opštinskoj infrastrukturi – „Kreditna linija kao mogući izvor finansiranja lokalnih projekata“
  8. Aleksandra Najdanov, koordinatorka mreže za poslove sa privredom Société Générale banke – „Krediti za energetsku efikasnost“
  9. Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda – uvod u panel „Strateški urbani marketing u lokalnim zajednicama – energetska efikasnost kao šansa za pozicioniranje lokalne zajednice“
  10. Gabriele Haselsberger, trgovinski ataše Ambasade Republike Austrije u Beogradu – „Energetska efikasnost kao ključ regionalnog razvoja“
  11. Goran Pichler, UNDP Hrvatska, voditelj SGE programa za istočnu Hrvatsku - „Sistemsko upravljanje energijom u gradovima“
  12. Tomislav Đorđević, predsednik Gradske opštine Savski venac – „Projekat međunarodne saradnje gradova na uvođenju energetskog bilansa zgrada“
  13. Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO – „Uloga organizacija civilnog društva u promociji i razvoju energetskog menadžmenta“
  14. Maja Matejić, zamenica vođe GTZ projekta „Jačanje lokalne samouprave“ – „Mehanizmi finansiranja projekata energetske efikasnosti, Ugovaranje učinka – Berlinsko partnerstvo za uštedu energije“
  15. Dragana Oberst, Centar za transfer tehnologija u Jugoistočnoj Evropi, Baden-Baden, SR Nemačka – „Strategije i mreže nulte emisije u Saveznoj Republici Nemačkoj i Srbiji“
  16. Mirko Pešić, koordinator Info centra Gradske uprave Čačka – „Mogućnosti korišćenja solarne energije u mikroklimatskim uslovima grada Čačka“

Diskusiju su moderirali Dušan Damjanović (PALGO centar), Miodrag Gluščević (šef Odeljenja za komunalna i pitanja urbanizma i životne sredine SKGO), i Marija Grujić (PALGO centar).

Aleksandar Perić, savetnik predsednika PKS, istakao je važnost dobrog organizovanja raspoloživih resursa u svim, a naročito u privrednim aktivnostima, za šta je neophodno njihovo nepristrasno sagledavanje, i to u oba smera, da bi se ostvario plan zacrtan Strategijom održivosti do 2017. Cilj pomenute strategije je Srbija kao institucionalno izgrađena država, zasnovana na znanju i sa razvijenim sektorom energetike.

Dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike je predstavio važeći pravni okvir u ovoj oblasti, sistem energetskog menadžmenta, kao i aktuelne projekte Ministarstva. On je takođe za 2011. godinu najavio usvajanje Zakona o racionalnoj upotrebi energije, kojim se uvodi sistem energetskog menadžmenta u sve lokalne samouprave sa preko 20.000 stanovnika.

Mr Slobodan Cvetković, savetnik u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, govorio je o reciklaži kao metodi koja omogućava da ekonomska aktivnost bude energetski i ekološki efikasna, a istovremeno konkurentna. Prema njegovim rečima, povećanje energetske efikasnosti može da se postigne kroz opredeljivanje za eko-dizajn proizvoda, što podrazumeva izbor sirovine, tehnologije, distribucije, skladištenja i reciklaže sa što manjim utroškom energije. On je takođe najavio da će koncept eko-dizajna biti implementiran i u novom Zakonu.

Izlaganje mr Bojana Kovačića, zamenika direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije imalo je za temu mere za unapređenje energetske efikasnosti na lokalnom nivou, kao i primere dobre prakse iz Srbije i inostranstva. On je istakao da je unapređenje energetske efikasnosti kontinuiran proces, koji zahteva organizovan, sistematski i sistemski pristup svih državnih institucija, društvenih organizacija, lokalnih samouprava, kompanija i pojedinaca.

Sašo Mozgan, samostalni savetnik za energiju u Energetskoj agenciji za Savinjsko, Šaleško i Korušku predstavio je sistem energetskog menadžmenta u gradskoj opštini Velenje. Prema njegovim rečima, dobar energetski menadžment je usmeren na efikasno korišćenje postojećih izvora energije, kao i na povećavanje upotrebe obnovljivih izvora.

Slađana Jevremović, pomoćnica predsednika opštine Varvarin, predstavila je projekte iz ove oblasti u lokalnoj zajednici iz koje dolazi. Jedan od najznačajnijih varvarinskih projekata, usmerenih na podizanje svesti građana o temi energetske efikasnosti, jeste i „Energetski sat“, na kome se na displeju postavljenom na vidnom mestu u centralnoj gradskoj ulici prikazuje ušteda energije u odnosu na isti dan prošle godine, ukupna ušteda od početka 2008, kao i emisija štetnih gasova.

Aleksandra Najdanov, koordinatorka mreže za poslove sa privredom Société Générale banke i Milorad Filipović, vodeći ekonomista na KfW projektu kreditne podrške opštinskoj infrastrukturi predstavili su kreditne linije kao moguće izvore finansiranja lokalnih projekata iz oblasti energetske efikasnosti. Société Générale banka nudi kredite za primenu mera iz oblasti energetske efikasnosti, čiji korisnici, nakon uspešno sprovedenog projekta, stiču pravo na donaciju Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 15-20% kreditnog zaduženja. Milorad Filipović je predstavio isplativost mera racionalnog korišćenja energije na primeru projekta modernizacije ulične rasvete. Naime, ukupna vrednost investicionih ulaganja, uključujući i kreditne kamate je oko 240.000 evra. Ušteda energije na period od sedam godina iznosi skoro 100.000 evra, a iznos ušteda nakon deset godina od izvođenja radova dolazi do 280.000 evra.

Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, govorila je o energetskoj efikasnosti kao šansi za pozicioniranje lokalnih zajednica, predstavljajući saradnju grada Beograda sa evropskim gradovima Barselonom i Bečom.

Gabriele Haselsberger, ataše za trgovinu Ambasade Republike Austrije u Beogradu, je na primeru grada Güssinga predstavila energetsku efikasnost kao sredstvo za podsticaj regionalnog razvoja. U ovom gradu, nekada inače veoma nerazvijenom području, sprovođenjem ove politike samo u poslednjih 10 godina otvoreno je 50 novih firmi sa 1.100 novih radnih mesta, dok je vrednost prodate energije više od 13 miliona evra godišnje.

Goran Pichler, voditelj SGE programa za istočnu Hrvatsku, govorio je o sistemskom upravljanju energijom u županijama i gradovima Republike Hrvatske. Projekat SGE je započet u Sisku i Sisačko-moslavačkoj županiji 2006/2007, dok je ove godine proširen na gotovo sve ostale gradove i županije Hrvatske. U toku samo jedne godine, u gradu Sisku troškovi za energiju zgrada u vlasništvu grada su umanjeni za oko 70.000 evra, dok je emisija ugljen-dioksida redukovana za 100 tona.

Izlaganje Tomislava Đorđevića, predsednika Gradske opštine Savski venac, bilo je posvećeno SPINE projektu, koji predstavlja program međunarodne saradnje gradova na uvođenju energetskog bilansa zgrada.

Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, govorio je o ulozi organizacija civilnog društva i lokalnih samouprava u promociji i razvoju energetskog menadžmenta. Poseban akcenat je stavio na ulogu SKGO, kao nacionalne asocijacije lokalnih vlasti, koja se preko svog resornog odbora aktivno bavi ovom tematikom.

Maja Matejić, zamenica vođe GTZ projekta “Jačanje lokalne samouprave”, predstavila je ugovaranje učinka kao jedan od mehanizama za finansiranje projekata energetske efikasnosti. Ovaj princip podrazumeva da privatni partner preuzima obavezu snižavanja operativnih troškova javnog objekta kroz mere ušteda energije, a da pritom naplaćuje investirana sredstva u mere uštede energije iz dela ostvarenih ušteda. Za neostvarene ugovorene uštede, privatni partner plaća nadoknadu javnom sektoru.

Dragana Oberst, direktorka Centra za transfer tehnologija u Jugoistočnoj Evropi iz Baden-Badena (SR Nemačka) predstavila je strategije i mreže nulte emisije u Srbiji i Nemačkoj. Prva mreža nulte emisije u Srbiji osnovana je oktobra 2010. i okuplja jedan broj lokalnih samouprava, univerziteta i regionalnih razvojnih agencija.

Mirko Pešić, koordinator Info centra Gradske uprave Čačka predstavio je korišćenje solarne energije u mikroklimatskim uslovima ovog grada. Prema njegovim rečima, grad Čačak je pripremio nacrt odluke kojom će se omogućiti finansijske stimulacije iz budžeta grada za instaliranje solarnih panela za sva pravna i fizička lica koja se odluče da na svojim objektima ugrade solarne kolektore.

Skupu je prisustvovalo oko 120 učesnika iz redova ministarstava i agencija Vlade Republike Srbije, lokalnih samouprava, SKGO, načelnika upravnih okruga, Privredne komore Srbije, kompanija, javnih i javno-komunalnih preduzeća, regionalnih razvojnih agencija, konsultantskih kuća, ambasada, međunarodnih organizacija, donatorskih programa, organizacija civilnog društva, univerziteta i medija.

Učesnici skupa izrazili su sledeće stavove:

  1. Pitanje odgovornog vođenja energetske politike na svim nivoima, danas treba ravnopravno tretirati sa drugim značajnim pitanjima kao što su ekonomska kriza, svetska bezbednost, očuvanje klime, iskorenjivanje siromaštva, jer se racionalnim gazdovanjem energijom značajno doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i uopšte negativnog uticaja na životnu sredinu, zatim povećanju sigurnosti snabdevanja energijom, prekidanju povezanosti između ekonomskog rasta i povećanja potražnje za energijom, i povećanju konkurentnosti nacionalnih privreda.
  2. Energetski sektor ima veoma značajnu ulogu u procesu evropskih integracija, jer je Srbija, kao i druge zemlje u regionu, potpisivanjem Sporazuma o energetskoj zajednici, već preuzela obavezu usklađivanja pravnog okvira sa evropskim tekovinama. S obzirom da će ovaj proces u budućnosti podrazumevati i dostizanje standarda u pogledu smanjenja potrošnje energije, smanjenja emisije gasova staklene bašte i povećanja udela energije proizvedene iz obnovljivih izvora, pitanja racionalnog gazdovanja energijom i uvođenja sistema energetskog menadžmenta dobijaju još više na značaju.
  3. Uvođenjem sistema energetskog menadžmenta jedinice lokalne samouprave mogu imati višestruku korist koja se ogleda u smanjenju potrošnje energije, uštedama u lokalnim budžetima, povećanju sigurnosti snabdevanja, podizanju nivoa usluga koje pružaju građanima i većoj prepoznatljivosti i konkurentnosti. Prilikom uvođenja ovog sistema, posebnu pažnju treba posvetiti obrazovanju i obuci kadrova koji će biti zaduženi za implementaciju ovih mera.
  4. Fondovi Evropske unije i „zeleni“ krediti banaka predstavljaju značajan izvor finansijskih sredstava za primenu mera koje imaju za cilj uvođenje mera racionalnog upravljanja energijom.
  5. Gradovi i opštine imaju ogromnu odgovornost, ali i potencijal u pogledu smanjenja potrošnje energije i zaštite životne sredine, te je zbog toga uvođenje sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou od posebne važnosti. Za ovaj proces veliki značaj ima saradnja i zajedničko delovanje institucija centralne vlasti, jedinica lokalne samouprave i civilnog društva na unapređenju pravnog okvira, obezbeđivanju finansijskih instrumenata, podizanju svesti u svim segmentima društva i podizanju kapaciteta lokalnih zajednica.
  6. Lokalne zajednice u regionu imaju šansu da kroz racionalno gazdovanje energijom promovišu svoju sredinu, povećaju svoju konkurentnost na tržištu investicija i izgrade prepoznatljiv brend, što sve može da doprinese lokalnom ekonomskom razvoju i opštem prosperitetu na lokalnom nivou.
  7. Organizacije civilnog društva imaju značajnu ulogu u promovisanju primera dobre prakse i koristi koje donose mere racionalnog upravljanja energijom, kao i u vršenju uticaja na javne vlasti u pravcu opredeljivanja za implementaciju pomenutih mera.
  8. Regionalna saradnja, odnosno jačanje regionalnog partnerstva, ima izuzetno važnu ulogu u pogledu racionalnog gazdovanja energijom, jer obezbeđuje razmenu znanja i iskustava među jedinicama lokalne samouprave, promociju primera dobre prakse i razvijanje programa i projekata iz ove oblasti.
  9. Za smanjenje potrošnje energije i unapređenje nivoa energetske efikasnosti neophodno je jačanje multisektorske koordinacije koja uključuje energetiku, komunalne delatnosti i razvoj komunalne infrastrukture, zaštitu životne sredine, nauku, ekonomiju, finansije, lokalnu samoupravu, evropske integracije i dr.