Konferencija "Javno zdravstvo u Srbiji i Dekada inkluzije Roma"
U godini otpočinjanja procesa Dekade inkluzije Roma 2005-2015. PALGO centar je uz podršku Fonda za otvoreno društvo - Srbija i Instituta za otvoreno društvo (Budimpešta) organizovao konferenciju pod nazivom «Javno zdravstvo u Srbiji i Dekada inkluzije Roma».
Koferencija je imala za cilj da okupi predstavnike relevantnih institucija centralne i lokalnih vlasti, romske lidere, kao i predstavnike međunarodnih i nevladinih organizacija koje se bave pitanjima od značaja za javno zdravstvo u Srbiji i zdravstvenu zaštitu romske nacionalne manjine.
Glavne konferencijske teme formulisane su na sledeći način:
• Šta donosi Zakon o zdravstvenoj zaštiti kada je u pitanju zdravstvena zaštita Roma?
• Uloga i planovi jedinica lokalne samouprave u ostvarivanju ciljeva Dekade inkluzije Roma.
• Da li su Zakonom o budžetu Republike Srbije predviđena odgovarajuća sredstva za sprovođenje akcionog plana u oblasti zdravstva?
Konferencija je održana u Sava Centru u sredu, 21. decembra 2005., sa početkom u 10.00h.
Učesnici konferencije:
Jelena Marković, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava, nacionalni koordinator Dekade inkluzije Roma
Osman Balić, YUROM centar
Petar Antić, Centar za prava manjina
Ðorde Stojiljković, Ministarstvo zdravlja, Sektor za razvoj i reformu
Ðurdica Zorić, Romski ženski centar «Bibija»
Marjan Muratović, Jugoslovenska asocijacija za kulturu i asocijaciju Roma
Anne-Maria Ćurković, Sekretarijat za Romsku nacionalnu strategiju
Jadranka Stojanović, Fond za otvoreno društvo
Borka Jeremić, UNDP
Vesna Jovanović, CARE International
Barbara Davis
Davor Rako, UNHCR
Ljubinka Smiljanić, UNHCR
Mirko Vučinić, UNHCR
Darko Mišić, član opštinskog veća opštine Novi Beograd
Predrag S. Šalinger, Zdravstveni centar Leskovac
Vanja Ilić, Okružni koordinator promocije zdravlja, Leskovac
Silvia Koso, CIDA
Andelka Miljević, Dečiji romski centar
Mijat Damjanović, PALGO centar
Dejan Pavlović, PALGO centar
• Nakon uvodne reči Nacionalnog koordinatora za Dekadu inkluzije Roma, pomoćnice ministra za ljudska i manjinska prava, Jelene Marković, uvodničar prve teme je bio Petar Antić iz Centra za prava manjina (prezentacija gospodina Petra Antića). Gospodin Antić je analizirao broj Roma i posebno ugrožene kategorije romske populacije (raseljeni Romi sa Kosova, Romi sa juga Srbije - ekonomski migranti koji žive u velikim gradovima bez elementarnih uslova za život, Romi povratnici iz zapadnoevropskih država). Prema sugestiji Ðurdjice Zorić, ovde treba naglasiti posebno loš položaj Romkinja. Među osnovnim problemima u pristupu zdravstvenoj zaštiti Roma istaknuti su: nemogućnost ostvarivanja zdravstvene zaštite bez prijave prebivališta, nedostatak ličnih dokumenata, predrasude, novčana participacija i nedovoljno odgovoran stav Roma prema sopstvenom zdravlju.
Predmet naročite kritike romskih lidera bio je član 22 stav 11 Zakona o zdravstvenom osiguranju i generalizacija u izrazu «tradicionalni način života».
Na kraju je istaknuta i uloga nevladinih organizacija u okviru formirane Lige za Dekadu (http://www.mrc.org.yu/ligazadekadu).
Gospođa Barbara Davis je ukazala na neodvojivost problema registracije Roma i obezbeđivanje pristupa zdravstvenoj zaštiti, ali pozvala na oprez kada je u pitanju pristup vlasti popisu, ne slažući se sa bilo kakvim rešenjem izdvojenog popisa Roma.
• Gospodin Osman Balić bio je uvodničar u temu Uloga i planovi jedinica lokalne samouprave u ostvarivanju ciljeva Dekade inkluzije Roma (prezentacija gospodina Balića). Naglasak je stavio na društvenu odgovornost za poboljšanje zdravstvenog stanja Roma (grupa sa najkraćim životnim vekom), ulogu lokalnih vlasti (naročito u pogledu obezbeđivanja higijenskih uslova stanovanja u gradovima, uz partnerski odnos lokalnih vlasti i romskih NVO), ali i odgovornost samih Roma.
Gospodin Mišic iz Opštine Novi Beograd se složio u pogledu značaja uloge lokalnih vlasti kada je u pitanju unapređenje života romske zajednice i ukazao na primere dobre prakse kada je u pitanju Opština Novi Beograd.
Dr Vanja Ilić je opisala praksu u opštini Leskovac i naglasila značaj promocije brige o zdravlju.
Jedna od ključnih institucija u procesu uključivanja relativno neaktivnog lokalnog nivoa vlasti mogla bi i morala da bude Stalna Konferencija gradova i opština, koja ima kapacitete da bude značajan partner i promoter ideja Dekade.
• Kada su u pitanju materijalne pretpostavke obezbeđivanja sprovođenja ciljeva Dekade, naročito je važno bilo izlaganje dr Ðordja Stojiljkovića iz Ministarstva zdravlja koji je predstavio i objasnio planirana budžetska sredstva (prezentacija dr Stojiljkovića).
Za istraživanja o zdravstvenom stanju Roma, odnosno stvaranje minimalne baze indikatora i procene uzroka mortaliteta i morbiditeta romske populacije, kao i za edukaciju i pripremu zdravstvenog osoblja i medijatora predviđeno je 8.000.000 dinara za 2006. godinu.
S obzirom da je novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti u celini preventivno orijentisan, značajnija sredstva (50.000.000 dinara) su predviđena za konkretne aktivnosti promocije zdravih stilova života, programe kvalitetne ishrane, imunizacije i zaštite od zaraznih bolesti i bolesti zavisnosti, te kontrole trudnoće i reproduktivnog zdravlja.
Budžetom je planirano 2.000.000 dinara za edukaciju romske populacije u pogledu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, uz naglašenu ulogu medijatora.
Dr Stojiljković je na kraju istakao da ova sredstva svakako nisu dovoljna, te da je potrebno da se i drugi relevantni subjekti uključe u sprovođenje ciljeva Dekade, kako drugi nivoi vlasti, tako i međunarodne organizacije, koje su inicijalno obećale konstruktivnu pomoć u ostvarivanju zacrtanih ciljeva.
Jedna od važnih napomena kada su u pitanju predviđena budžetska sredstva jeste činjenica da će se značajan procenat tih sredstava odobravati po projektnoj osnovi, te da je potrebno što pre objaviti uslove pod kojim zainteresovane, kompetentne organizacije mogu konkurisati za sredstva u cilju sprovođenja usvojenog akcionog plana u oblasti zdravstva.
Organizacije okupljene u okviru Lige za Dekadu, kao i sve romske organizacije trebale bi da budu angažovane po pitanju praćenja kvaliteta zakonskog okvira (npr. sporni Član 22 stav 11) u oblasti zdravstva, kao i da apeluju na centralne vlasti kada je u pitanju usvajanje adekvatnih podzakonskih akata. Takođe valja biti u stalnom kontaktu sa Ministarstvom zdravlja u cilju monitoringa raspolaganja predviđenim budžetskim sredstvima.
Na konferenciji su zamoljeni predstavnici Ministarstva zdravlja i Ministarstva za ljudska i manjinska prava da, u cilju veće transparentnosti, objave na svojim web prezentacijama plan raspolaganja budžetskim sredstvima rezervisanim za sprovođenje akcionog plana u oblasti zdravstva.
 |
 |
 |
 |
 |
Štampaj